Biznis Blog

Da se svaki medijski nastup može kontrolisati i kako se medijskim prostorom lako manipuliše, svedoci smo zadnjih 20 godina. Ako ništa drugo, ono čestim predizbornim kampanjama u kome se  na medijskim nastupima jasno pokazuje surovost (površnog) poznavanja tehnika držanja intervjua pod kontrolom.

Premošćavanje (preusmeravanje) toka intervjua se koristi onda kada novinar postavlja pitanja koje razgovor vodi u pogrešnom pravcu. Premošćavanje se odvija postepeno. Sagovornim bi trebalo da da odgovor na postavljeno pitanje iako se to u praksi često zaboravlja.

Neke od fraza za premošćavanje mogu biti:

• „Drago mi je da ste to pomenuli, pošto to jeste problem.“
• „Slažem se da i to ima uticaja na ono što sam hteo upravo da kažem...“
•  „Postoji još jedna stvar u vezi sa ovim o čemu pričate...“
•  „Hajde da to pogledamo iz druge perspektive...“
•  „Postoji podjednaka briga i za...“
•  „To je dobro pitanje i voleo bih da se na to vratimo kasnije.“
•  „Ali da se za trenutak zadržimo na vašem ranijem pitanju o...“
•  „Zaista ne mogu da odgovorim na to pitanje, a da ne objasnim nešto o pozadini svega toga...“
• Da, to je, svakako, jedna od zanimljivih stvari u ovoj temi, ali moje mišljenje je da postoji
• još jedna veoma bitna...“
• „Upravo nas to upućuje na veći problem...“
•  „Svakako, ne smemo izgubiti iz vida problem koji se svuda provlači, a tiče se...“
•  „Mislim da je ono što Vas u stvari interesuje...“
•  „Nisam ekspert u toj oblasti, ali znam da...“
•  „Nije to pravi problem. Pravi problem je...“
•  „To jeste najčešće mišljenje, ali u stvarnosti...“ 

Ova PR-tehnika ima za cilj vraćanje na temu o kojoj se želi pričati. Ona prilagođava postavljeno pitanje željenom odgovoru. Ove fraze se koriste najčešće kod pitanja u kojima se od govornika očekuje da iznese lično mišljenje ili gde se traži da on govori u tuđe ime.

Tehnika držanja intervjua pod kontrolom je poželjna u situacijama kada se iznose netačne informacije, odnosno pogrešne pretpostavke, ali i pitanja obojena emocijama, nedovršena i otvorena, kao i hipotetička pitanja. U situacijama kada je novinar previše saosećajan, kada se traže činjenice i poverljive informacije u tumačenju loših situacija, kada je izbor odgovora sužen, prilikom pogrešnog tumačenja izjave govornika i prisustva podpitanja, neophodna je upotreba tehnike premošćavanja.

Vladimir Marinković 

Krize su sastavni deo okruženja u kojoj organizacija deluje i predstavljaju preokret u životu kompanije i istovremeno novu priliku za ostvarivanje boljeg ugleda

Nijedna kompanija ne sme zanemariti upravljanje odnosa s javnošću pre, za vreme i posle krizne situacije, jer to direktno utiče na korporativni imidž. Sve što dolazi od strane kompanije u krizi, ono što se izjavljuje i čini, može imati dugoročni uticaj na poslovanje i identitet kompanije u javnosti. Krize uglavnom nastupaju u neželjeno doba: noću, vikendom ili u vreme praznika. One deluju intenzivno i šire se neverovatnom brzinom. Zato je važno da se na vreme pripreme odgovarajući planovi, kako bi kompanija trenutno mogla da odgovori na novonastalu situaciju. Svaka kriza je drugačija i zato se čak i najbrižljivije razrađeni planovi moraju stalno procenjivati i ažurirati.

Postoje četiri načina, čijom primenom bi se krizna situacija mogla povoljno rešiti:

1. Odgovarajuća priprema. Izrada plana. Obuka kadra. Obezbeđivanje komunikacijskih veza.
2. Primena plana koji je dobro pripremljen i redovno testiran.
3. Kontakt sa medijima koji neprestano zahtevaju sveže vesti i objašnjenja.
4. Posvećivanje pažnje zabrinutim rođacima i prijateljima tako što će posebna telefonska linija biti namenjena samo za njihove pozive.

Sigurno je da će krizni plan omogućiti kompaniji da se uhvati u koštac sa iznenadnom krizom i pružiti šansu da izbegne teškoće u komunikaciji sa medijima, ali su praksa i iskustvo pokazali da svaka kriza ukazuje na različite probleme i segmente kompanije. krize raznih vrsta mogu da pogode neku kompaniju ili organizaciju, ali osnovna pravila ponašanja u kriznim situacijama su gotovo ista za sve. Detalji svakako zavise od okolnosti i prirode krize.

Kriza nudi kompanijama više mogućnosti za sopstveni dalji razvoj. Oblast prevazilaženja krize i njeno ovladavanje kroz uspešnu komunikaciju do danas nije dovoljno bila u centru pažnje istraživanja. Međutim, velike kompanije poput Volkswagena, Deutsche Bank, Hoechst, imaju svoje organizacione sektore koji se bave isključivo kriznim situacijama.

U Srbiji, nažalost, najveći broj kompanija se površno bavi upravljanjem krizom, ili se uopšte ne bavi njom. Tipičan primer za to je nedavna havarija u Galenici, ali i konstanto „provlačenje“ Delte kroz medije u negativnom kontekstu u vezi sa monopolskom pozicijom ove kompanije. Na primeru Galenike, gde se 48h nakon havarije niko nije obratio javnosti sa obrazloženjem ili izvinjenjem, se jasno vidi kakav tretman ima krizni PR u Srbiji. Ma koliko poslovanje ovih kompanija izgleda uspešno i profesionalno, svakako se može reći da ne postoji ozbiljan pristup u rešavanju kriznih situacija i popravljanju narušenog imidža. Bez kriznog plana, aktivne pripreme i simulacije krizne situacije, kompanije se ne može ozbiljno baviti svojom reputacijom i imidžom.

Jedno je sigurno: u kojoj meri je kompanija uspešno savladala krizu, u toj meri su odnosi s javnošću dobro odradili svoj posao. Zbog svega navedenog, posao menadžera za odnose sa javnošću postaje jedan od najizazovnijih i najdinamičnijih poslova današnjice, što je izazva veliki interes za ovu relativno "mladu" granu nauke. Aktuelni trendovi, a pre svega fenomen komunikacije, potvrđuju da za odnose s javnošću tek dolazi vreme pune afirmacije.

Vladimir Marinković